Tрибина „Ко је срушио руско царство? – мит о Распућину“, одржана је у среду 28. августа у клубу „Трибина младих“ Културног центра Новог Сада. Аутор и предавач био је мср Огњен Карановић, историчар.
Свега неколико дана после пада цара Николаја Другог и династије Романов са власти 1917. године, формирана је у Петрограду тзв. Ванредна комисија за испитивање неправилности у раду царског режима.
Наиме, на самом почетку Фебруарске револуције која се заправо, према Грегоријанском календару, одиграла у марту 1917. године и изнедрила је многе процесе и стања у Русији ,која би се једном речју могла назвати анархијом, било је веома пожељно и лако за то стање у Русији оптужити царску породицу и режим који нису више били на власти.
– Зато је формирана та комисија која је требало да правосудним органима обезбеди услове који ће да суде службеницима царског режима за извесне незаконите делатности. Међу вођама те грађанске револуције постојала је намера да се суди царској породици. То се није десило, јер је царска породица трагично настрадала – рекао је Карановић.
Једна од бројних подкомисија била је задужена за испитивање случаја Григорија Јефимовича Распућина. Пошто је он био веома популарна личност у Русији, било је веома лако оптужити њега да је заједно са царском породицом довео Русију у стање потпуне катастрофе. Закључак те поткомисије, која никада није завршила свој рад, био је да је Распућин главни кривац за пропаст руског царства.
Распућин (1869 – 1916) је био родом из сеоске породице из Сибира. У време својих путовања у младости се упознао са многим монасима и свештенством, укључујући представнике Петроградске духовне академије. Има доказа и да је био на Хиландару.
Као мистериозни исцелитељ, Распућин је привукао пажњу и самог цара Николаја Другог. Временом, развио је велики утицај на царску породицу која је радила у то време на великим црквеним реформама. Распућин је тада постао познат као духовни проповедник и стекао је доста присталица. Такође, наметнуо сe и и као исцелитељ царевића Алексеја, који се у царској породици родио као наследник после четири женска детета. Царевић је, међутим, боловао од хемофилије.
Руски цар Николај Други је 1. новембра 1905. године у свој дневник записао: “Данас смо пили чај са Милицом и Анастасијом у њиховом дому и упознали смо том приликом светог човека, оца Григорија“.
Овим цитатом Карановић је завршио први део свог предавања, чији ће наставак уследити већ на следећој трибини.
Остави коментар