Трибина „Нова грчка демократија“ одржана је у петак 26. јула у клубу „Трибина младих“ Културног центра Новог Сада. Аутор и предавач био је Немања Старовић, историчар.
Карактеристично за многе европске државе, у Грчкој су владале две доминантне политичке странке – ПАСОК, која је представљала леви центар, и Нова демократија, десни центар. Међутим,последњих година у Европи је дошло до поремећаја тог политичког дуопола (Немачка, Велика Британија, Француска, Шпанија…), а то се догодило и у нама пријатељској хеленској републици.
– Занимљиво је да у Грчкој није дошло до потпуне фрагментације политичке сцене. Дуопол није замењен системом од четири или пет странака, него се ПАСОК, као водећа странка левог спектра, потпуно урушила, а њено место, пре неколико година, заузела је Сириза, мала странка комунистичког порекла.
У Грчкој су 7. јула одржани ванредни парламентарни избори на којима је победу однела опозициона Нова демократија, чиме је завршена, непуне четири године дуга владавина Алексиса Ципраса и његове партије Сириза.
Ови избори одржани су само неколико месеци пре термина за редовне. Били су производ чињенице да је владајућа Сириза на изборима за европски парламент, одржаним у мају, доживела велики пораз и сам премијер Ципрас је сазвао ванредне парламентарне изборе Грчке. Према очекивањима, Сириза је грчке изборе изгубила, добивши свега 31% гласова, док је опозициона Нова демократија добила непуних 40%.
Уз парламентарне, одржани су и избори за неколико локалних самоуправа, као и за градоначелника Атине, где је победио млади Костас Бакојани, сестрић премијера Мицотакиса. До сада су из ове „политичке династије“ два Мицотакиса били премијери Грчке: Дора Бакојани била је градоначелница Атине а њен син ће ускоро преузети челну позицију грчке престонице.
Старовић је укратко подсетио на споразум између Атине и Скопља, када је после 25 година решен спор о имену бивше југословенске републике и прихваћено је име Северна Македонија. Ципрас је одлучио да направи тај корак, чему се противила Нова демократија.
Предавач је истакао и значај Грчке за Блиски исток с обзиром на тињајући грчко-турски конфликт. Мада су савезнице у НАТО алијанси, честе су њихове међусобне размирице око разграничења на мору, па чак и у ваздуху.
За нас, рекао је Старовић, Грчка је важна и због тога што са Србијом, Бугарском и Румунијом представља чланицу тзв. Балканске четворке. Политичка сцена ЕУ је таква да мање државе морају да се удружују како би се њихов глас чуо.
На тај начин већ функционише Вишеградска четворка (Пољска, Словачка, Чешка и Мађарска), груписане су и нордијске и јужноевропске државе. У свему томе и ми морамо да размишљамо како ћемо по уласку у ЕУ обезбедити да се наш глас боље чује у Бриселу. У том смислу и улога Грчке за нас може да буде веома важна.
Остави коментар