Трибина „О демократији код Срба” одржана је у уторак 26. јуна у Клубу „Трибина младих” Културног центра Новог Сада. Аутор и предавач био је Лазар Слепчев, политички аналитичар и филозоф.
Уз констатацију да је век у коме живимо демократију поставио на пиједестал као нешто недодирљиво, као појам о којем се безмало не сме више ни расправљати, Слепчев је на почетку предавања казао да је демократија постала плашт којим се данас „заодевају” све идеологије.
– Могло би се рећи да демократија постаје божанство времена у којем живимо, а да нико нема право да постави неко питање или изнесе неки критички суд. Живимо у времену ауторитарности појма демократије према јавном дискурсу, не само код нас у Србији него и у западном свету – рекао је Слепчев.
Аутор је, затим, рекао да свако демократију данас дефинише наспрам своје националне и идеолошке припадности и тренутне економске потребе. Код Срба, демократска матрица појављује се још у средњовековној српској држави. Притом, нагласио је Слепчев, треба имати на уму да се средњовековно и данашње схватање демократије знатно разликују.
– Руски теоретичар Леонтијев у својим радовима истиче склоност Срба и Црногораца ка индивидуализму и конституционализму који пореди са политичком матрицом Француске и Америке и оспорава да се она ослањала на византијску и великобританску традицију – казао је Слепчев.
Теоретичари, рекао је даље аутор трибине, истичу идеју самобитности, веома изграђену код Срба. Она је подразумевала национално јединство и опстанак „свој на своме”. То се тумачи као корен слободарске идеје, на шта су Србе терале и историјске околности.
Та самосвојност и пркос које су Срби кроз историју изградили, од Србије су створили једну мирољубиву државу тога доба која није водила освајачке ратове. Срби, такође, никада нису имали туђу династију.
Кроз такав један галиматијас историјских односа и утицаја, у теорији се истиче осећање српског народа за правичност, саборност и задружност и, како је то дефинисао Јован Дучић – благу православну веру. Срби никада нису „преверавали” друге народе, иако су често у историјским моментима били жртве „преверавања” других конфесија. То су, закључио је Слепчев, важне демократске црте српског народа.
Набрајајући мане које политичка теорија препознаје у српској матрици, Слепчев је навео – неслогу, отуђење од државе и политике, ирационалност у доношењу одлука, самопрецењивање, отежано прихватање и препознавање правих ауторитета из своје средине и подложност манипулацијама.
По мишљењу Слепчева, прва и друга Југославија биле су „гробнице српске демократије” и представљале су полазиште за остварење државотворности многима око нас.
– Данас у окружењу које нам није наклоњено, као мали народ, без изградње свести, самосвојности, слободарства, одмерености и подизања нивоа опште културе, осуђени смо на тихо пропадање. Ипак, верујем да ће генерације које долазе успети да од тих међусобних разлика направе неку врсту предности – закључио је Слепчев.
Остави коментар