Tрибина „Поглавље 27 (политика заштите животне средине) – тренутно стање, будући изазови“ одржана je у уторак 4. фебруара у клубу „Трибина младих“ Културног центра Новог Сада. Аутор и предавач била је др Јелена Тодоровић Лазић.
Ауторка је трибину започела подсећањем да је Европска комисија крајем фебруара 2019. послала коментаре на други нацрт преговарачке позиције Србије за Поглавље 27.
– Наглашена је потреба да се уложи више труда у побољшање у секторима квалитета ваздуха, индустријских емисија, климатских промена и других, али највише у управљању отпадом. Комисија сматра да би Србија требалo да буде амбициознија у убрзаном остваривању циљева везаних за рециклажу комуналног отпада – рекла је Тодоровић Лазић.
На седници Владе Републике Србије 21. јануара 2020. године усвојена је преговарачка позиција за Поглавље 27 (животна средина и климатске промене) чиме се стварају услови за отварање још једног веома важног поглавља у 2020. години, у оквиру процеса приступања ЕУ.
– Преговарачка позиција за Поглавље 27 долази у правом моменту, у тренутку формулисања Европског зеленог договора праћеног инвестиционим планом који је председница ЕК Урсула фон дер Лајен представила 14. јануара у Стразбуру. То је значајно, посебно имајући у виду да је најављен и посебан Зелени договор за Западни Балкан – нагласила је Тодоровић Лазић.
Током ове године Србија би требалo нарочито да повећа административне и финансијске капацитете централних и локалних органа јавне управе, укључујући Агенцију за заштиту животне средине операционализацијом Зеленог фонда и адекватним обезбеђивањем одговарајућих средстава за њега.
У области квалитета ваздуха наша земља је постигла добар ниво усклађености са правним тековинама ЕУ. Мониторинг квалитета ваздуха благо је побољшан, међутим, потребно је знатно побољшати мрежу за мониторинг.
Када је реч о управљању отпадом, постигнут је добар ниво усклађености са правним тековинама ЕУ. Спровођење је у раној фази. Лоциране су 164 депоније које користе општинска јавна комунална предузећа за одлагање отпада. Дивљих депонија је много више – између 2000 и 4500 у зависности од извора. Често су уз обале реке, језера, настају и шире се стихијски, и озбиљно угрожавају животну средину.
Ниво усклађености у области квалитета воде је умерен. Почела је припрема Акционог плана за спровођење стратегије управљања водама. Непречишћене отпадне воде и даље су главни извор загађења. Неопходна је боља примена прописа о индустријском загађењу.
У области климатских промена Србија је постигла известан ниво припремљености, али је спровођење у веома раној фази. Када је реч о политици заштите животне средине, испаштамо због социјалистичког наслеђа интензивне индустријализације.
Мењање еколошке свести грађана Србије један је од главних предуслова за успешну политику заштите животне средине. Недостатак еколошке свести манифестује се како у броју дивљих депонија у чему Србија предњачи у Европи, тако и у незаинтересованости за учешће у процесу креирања еколошких прописа у складу са процедурама које еколошке директиве прописују.
Остави коментар