Tрибина „Политика заштите животне средине у Европској унији – први део“ одржана је у петак 1. новембра у клубу „Трибина младих“ Културног центра Новог Сада. Аутор и предавач била је др Јелена Тодоровић Лазић.
Политика заштите животне средине једна је од развијених јавних политика у Европској унији. Из позиције државе која приступа Унији, ова политика је нарочито важна, јер је прилагођавање у области екологије прилично тешко, али пре свега изразито скупо. Политика заштите животне средине на нивоу Заједнице, пре 1973. године, постојала је само у траговима.
– Први акциони програм за животну средину појавио се 1973. године. Међутим, тек потписивањем Јединственог европског акта 1987. године, заштита животне средине је формално призната као део надлежности Заједнице – објаснила је Тодоровић Лазић на почетку предавања.
Када се говори о почетној фази у развоју политике заштите животне средине, примећује се да је већина законодавних активности била усмерена на питања као што су: квалитет ваздуха и воде, управљање отпадом и контрола хемикалија.
Нешто касније, укључени су и проблеми заштите дивљих животиња, питање енергије, контроле генетски модификованих организама, промовисање органске пољопривреде, управљање рибарством, као и одлучно и активно учешће у борби против глобалног загревања. Политика заштите животне средине једна је од четири јавне политике (заштита потрошача, култура и здравље) која је формално призната као саставни део свих јавних политика у ЕУ.
У наставку трибине, ауторка трибине је нагласила да је Јединствени европски акт, донет 1987. године, одговорио на недостатак јасног правног основа за политику заштите животне средине додавањем нове главе број 7 под насловом „Животна средина“. Циљ Заједнице у погледу животне средине је: очување, заштита и побољшање квалитета животне средине, уз нагласак на очување здравља људи и рационално коришћење природних богатстава.
Незаобилазни формални актери који су учествовали у процесима креирања политике заштите животне средине ЕУ су: Европски савет, Комисија, државе чланице, Савет, ЕП и Суд правде.
Европски савет поставља опште циљеве, Комисија предлаже нацрте прописа и заједно са националним администрацијама држава чланица, надгледа њихово спровођење. Министри задужени за заштиту животне средине усвајају законодавне прописе, а Суд правде осигурава да они буду у складу са циљевима Оснивачких уговора.
Шест еколошких НВО које заступају интересе животне средине на европском нивоу: Европска канцеларија за заштиту животне средине, Пријатељи Земље, Гринпис, Светски фонд за природу, Мрежа климатске акције и Европска федерација за транспорт и животну средину.
Остави коментар