У оквиру циклуса Зеленa дебатa, трибина „Суочавање са прошлошћу – Италијанска Етиопија“, одржана је у среду 12. фебруара у клубу „Трибина младих“ Културног центра Новог Сада. Аутор и модератор био је Данило Копривица.
Четрдесет трећа Зелена дебата била је посвећена евоцирању догађаја започетог октобра 1935. године, када је Етиопију, тада једину независну афричку државу, напала и окупирала фашистичка Италија.
Савезна Демократска Република Етиопија (главни град Адис Абеба), друга по величини земља у Африци, простире се на површини од 1,1 милион квадратних километара. Има 108 милиона становника од којих су 63 одсто хришћани, а међу њима 43,5 одсто су православци. Око 30 процената су муслимани. Главни језик је амхарски, али се говори још 90 језика, а све више и енглески. Реч је о веома сиромашној земљи чији је главни производ – кафа.
У новијој историји ове земље значајна је 1930. година када је после смрти Менелика Другог престо преузео цар Хајле Селасије, врло образован и свестран човек. Већ наредне године увео је први устав у земљи са дводомим парламентом. Акт је успоставио почетни привид демократске владавине.
Мада се борио против ропства, цар је дуго оклевао да га укине вероватно стрепећи од грађанског рата због такве одлуке. То ће бити један од аргумената италијанске инвазије на Етиопију. Најпре је једна италијанска јединица напала етиопску јединицу на граници са Сомалијом. Уследили су италијански ултиматуми које Етиопија није могла да испуни.
Рат се распламсао. Етиопску војску предводио је цар Селасије. Италијани освајају два града, проглашавају укидање ропства и позивају свет да их подржи у ослобађању „ропске Етиопије“, али ефекат је био веома слаб. Италијани помоћу бројних авиона и бојним отровима даноноћно засипају људе и природу једне земље. Мусолини је тврдио да је реч о мешавини иперита и сузавца, али људи су умирали масовно и у највећим мукама.
У покушају да скрене свету пажњу на догађаје у својој земљи, цар Хајле Селасије долази у Женеву да на свом матерњем језику одржи говор у Лиги народа. Дочекан је звиждуцима италијанских новинара и симпатизера, а у два наврата гасили су му светло док је покушавао да укаже на бол и патњу свог народа.
Међутим, било је људи који су другачије размишљали. Никола Тесла, само пар дана по отпочињању италијанског напада, огласио се интервјуом у „Њујорк тајмсу“ са пријатељским саветима угроженом етиопском цару Хајлу Селасију. Тесла је изразио симпатије према етиопском народу.
Током непуних седам месеци италијанске инвазије страдало је око 300 хиљада Етиопљана, а трећина је умрла од последица тровања. Папа Пије Једанаести честитао је Италијанима на „великој и дивној победи великог и доброг народа који је вратио империју“.
Цар Хајле Селасије, који је био једно време у егзилу, уз помоћ Енглеза вратио се 1941. у Етиопију на престо. Био је радо виђен гост у Југославији, посетивши је девет пута. Био је почасни грађанин Београда и носилац већег броја југословенских одликовања.
-Никада нико није одговарао за злочине које су Италијани починили у Етиопији – закључио је Копривица на крају трибине.
Остави коментар