Први наставак трибине „Украјина у СССР“ одржана je у среду 4. септембра у клубу „Трибина младих“ Културног центра Новог Сада. Аутор и предавач био је Предраг Рајић, правник.
Подсетивши на почетку предавања да је Украјина била не само једна од 15 република чланица СССР него и један од оснивача и конституената Совјетског Савеза, Рајић је казао да је после велике Октобарске револуције у царској Русији уследио конфузан период препун оружаних сукоба.
Неке етничке групе су покушале да искористе прилику да постану самосталне држеве. Неке од њих су у томе и успеле, попут Финске. Грузија је као самостална држава била краткотрајна, пошто је скршена совјетском војном интервенцијом.
У Украјини су такође постојале намере да се по први пут уобличи украјинска национална држава у границама украјинског етноса који је био негиран и гушен у царској Русији. Године 1917. настали су први покрети у Кијеву у намери да се формира нека врста аутономне области коју би чинили Украјинци. Формирана је Украјинска народна република (УНР).
Паралелно са формирањем УНР, долази и до покушаја формирања Совјета на територији Украјине, дакле, првих органа власти будућег Совјетског Савеза. Совјети су своје исходиште налазили у словенству. Године 1918. догодила се битка на реци Крути, где су се оружаним формацијама зачетака Црвене армије супротставиле снаге УНР. У тој бици, која је представљала први формализовани сукоб два етноса: Украјинаца и Руса, било је много жртава на обе стране. Руси су ушли у Кијев, али им није ишао наруку распад Аустроугарске монархије.
У Украјини је 1932/3. године уследио помор глађу „холодомор“. Знатно кaсније, многе државе су „холодомор“ признале као акт геноцида – Естонија, Аустралија, Украјина, Kанада, Мађарска, Италија, Ватикан, Литванија, Грузија, Пољска, Перу, Летонија. САД су то учиниле тек прошле године.
У неким државама, као у Баскији, „холодомор“ је (2003) био признат на регионалном нивоу, док Велика Британија још увек није донела такву резолуцију.
– Руска Федерација се према „холодомору“ одредила званичним актом први пут 2008. године када је руска Дума донела акт којим је тај догађај осуђен као погрешна политика СССР, а 2018. године руско Министарство спољних послова оспорило је са научне тачке гледишта да се „холодомор“ може назвати геноцидом – рекао је Рајић на крају првог дела овог предавања, које ће бити настављено на наредној трибини.
Остави коментар