Tрибина „Војна сарадња Француске и Србије: наслеђе југословенског периода и изазови будућности“ одржана је у четвртак 16. јануара у клубу „Трибина младих“ Културног центра Новог Сада. Аутор и предавач била је др Александра Колаковић.
Aуторка је предавање почела подсећањем на прошлогодишњу посету Србији француског председника Емануела Макрона и његовог настојања да обнови сећање на старо савезништво – „братство по оружју“ из доба Великог рата (1914–1918).
Макрон је посетио Гробље oслободилаца Београда и одао почаст савезништву на гробу Милунке Савић. Потом је на Калемегдану одржао емотиван говор, у значајном делу на српском језику, поред Споменика захвалности Француској. Посету су пратили и потписани званични билатерални споразуми између две државе, међу којима један део обухвата и војну сарадњу.
Историчари и понеки заљубљеник у историју подсећали су да је војна сарадња две државе почела доласком Иполита Мондена у Кнежевину Србију још средином 19. века. Какав је историјат, а затим и правац будућег развоја војне сарадње Француске и Србије? У Краљевини Срба Хрвата и Словенаца (Краљевини Југославији) био је приметан преовлађујући политички, економски и културни утицај Француске. Одражавао се и на војну сарадњу која је баштинила традицију заједничког ратовања. Официри краљевске војске су одлично говорили француски језик, користили су француску војну литературу и опрему.
У новој држави се усваја и „модернији“ француски приступ војној доктрини значајна је улога пешадије и артиљерије, а посебно се ваздухопловство на основу традиције, ратног плена и набавки развијало по француском моделу. У Вишој техничкој ваздухопловнојшколи у Паризу усавршавао се највећи број наших пилота и инжењера.
У првим годинама после рата, Краљевина је настојала да кроз добијање француских зајмова ојача наоружање, али је због слабости француског капитала јачања немачког економског утицаја и међународних односа долазило до проблема током читавог међуратног периода.
Од 1928. године почели су да стижу француски инструктори – стажери са задатком да обуче војску Краљевине у коришћењу прислушних гониометара, артиљеријском гађању и контроли гађања у сарадњи са авијацијом. У предвечерје Другог светског рата француски утицај је био снажaн у свим сегментима, па и војном, али је рат донео и нове изазове у француско-српској сарадњи и дипломатским односима.
На основу Споразума у септембру 1953. из Француске је стигло 25 авиона F-47D Tanderbolt које су југословенски авијатичати прозвали Французи. После посете Хрушчова Београду 1955. године, у зениту Хладног рата Југославија се опет окретала војно-економском приближавању Истоку.
После ратова деведесетих година и НАТО агресије 1999. године, када су француско-српски дипломатски односи ушли у лошу фазу, било је потребно више од три деценије да се поново покрене питање унапређења билатералних односа Француске и Србије.
Споразум потписан у оквиру посете председника Макрона Србији најава је новог поглавља сарадње у области одбране и безбедности Француске и Србије. У складу са новом стратегијом Француске за западни Балкан, која је објављена 2019. године, очекује се да се више пажње посвети оперативној сарадњи између две земље, а у јуну 2020. године биће одржана заједничка вежба француске и српске војске.
Остави коментар