Директор Културног центра Новог Сада за Вечерње новости говори поводом увредљивих оцена о Београду које је изнео Борис Дежуловић. Текст преносимо у целости.
ПОВОДОМ увредљивих оцена о Београду које је Борис Дежуловић изнео у разговору за српске медије, социолог и директор Културног центра Новог Сада Бојан Панаотовић оценио је данас да је „Београд, нажалост, кроз своју историју навикао да га засипају, што бомбама, што идеолошким и квазиинтелектуалним помијама као што су ове, најсвежије, из пера Бориса Дежуловића“.
– Имате град који вас је одувек оберучке примао и као госта и као станара, у коме вам угледни издавач објављује књигу, у коме дајете опсежне интервјуе за тиражне медије, ипак ви га видите искључиво као блатњаву касабу чија су закономерност необразовани примитивци. Рђавом се свако чини рђав, вели стара мудрост.- каже Панаотовић у ауторском тексту „Јади (позног) Дежуловића“
Он додаје да ваља подсетити Дежуловића и сличне да су у минулих пар година у Београду своје књиге представљали Љоса, Памук, Хандке, Парсонс и на десетине читаних светских писаца. Ниједан, како вели дирекор КЦНС није имао дојам о блатњавој касаби, напротив.
– У Београду живи, ради и ствара читљиви и читани Мухарем Баздуљ. Не верујем да би дошао да живи и ствара у свињцу. У Београду предаје чувени загребачки професор Дејан Јовић, никада нисмо од њега чули опсервације о мрачној касаби. У њему је и пре и после рата радо гостовао и певао Арсен Дедић. Никада од Арсена нисмо доживели овакве оцене. У Београду често музицира Рундек. Никада није вређао ни Београд ни Јагодину. Класић, Јаковина, бриљантни интелектуалци, бритке, критичке мисли, који се не улагују ни једном режиму, наступају у Београду, не изливајући помије по истом…- наглашава директор КЦНС.
Додаје да постоји нешто што се зове учтивост и пристојност, а то је да уколико вас нека средина прими, подржи, објављује и медијски промовише, па нађите макар неку одмерену, ако не и лепу реч за исту!
Оцена је многих, вели даље Панаотовић, да Загреб није ни налик оном некадашњем Загребу, али кад помислим на Загреб, нећу га поистоветити са Туђманом или Павелићем, већ ћу покушати да се присетим новог вала, бриљантних превода Алана Форда, Крлеже, Ћира Блажевића, Игора Мандића, Ведране Рудан, младих интелектуалаца који желе мир и разумевање људи на Балкану.
– Региону је потребна, доброхотност, разумевање и сарадња, а не зловоља, тражење трунке у туђем оку и неподношљива лакоћа пљувања по другоме!Рани Дежуловић је умео да буде духовит и аналитичан, дочим се овај позни усредсређује на жирафе у Јагодини.„Какав чоек, таква и бесједа“, Његош ће рећи – закључио је Панаотовић.
Дежуловић је, наиме, објавио роман „Јебо сад хиљаду динара“ у којем је навео да он већ одавно није град, већ касаба – Дубаи за сиромашне или Јагодина за богате. „Блатњава, тужна селендра која изгледа као да ју је снимио Радош Бајић на метамфетаминима“.
Остави коментар