Предавање др Бориса Стојковског на тему „Ћирило и Методије – христијанизација Словена и њихово наслеђе” (24. 5. 2023) можете погледати на нашем Јутјуб каналу.
Од преломног тренутка за словенску културу и цивилизацију – великоморавске мисије Ћирила и Методија – прошло је тачно 1160 година. Девети век као период великих промена које су се десиле и на Истоку и на Западу, у највећој мери обележило је ширење хришћанства које подразумева улазак у круг цивилизованих земаља и начин на који се постаје чланом византијског комонвелта. Др Борис Стојковски анализира делатност патријарха Фотија, вештог политичара, која је обележила период прве византијске ренесансе. Он напомиње како је христијанизација започета и пре ћирилометодијевске мисије, али није заживела. Солунском браћом су се у великој мери бавили многобројни научници, а највећи ослонац налазили су у хагиографији. Др Стојковски напомиње како је важан податак и то да су Ћирило и Методије учествовали у мисијама пре одласка у Велику Моравску – најпре су ишли у Багдад, а потом у Хазарски каганат.
Солунска браћа су највероватније са спремним планом дошла у Моравску 863. године. Опсежно су радили на покрштавању Словена и превођењу књига. Том приликом дошли су у сукоб са тројезичницима, који су сматрали да се хришћанство може проповедати само на хебрејском (језик Старог завета), грчком (језик Новог завета) и латинском језику (језик Римског царства). Др Стојковски истиче како је ова поставка дубоко проблематична јер је арамејски, Христов језик, такође искључен. Култ Ћирила и Методија током средњег века у Србији био је слаб и заживео је доста касно. Као празник посвећен великоморавској мисији данас прослављамо 24. мај као Дан словенске писмености и културе.
Остави коментар