Предавање др Бориса Стојковског на тему „ Велика шизма1054. године. Поглед 970 година касније“ (18. 1. 2024) можете погледати на нашем Јутјуб каналу.
Др Борис Стоjковски и 2024. годину започиње циклусом предавања о значајним годишњицама за дату година. Догађај из 1054. године представља светско-историјску тему од универзалног значаја, познат као Велики раскол или Велика шизма, чему је ове године у јулу тачно 970 година. До тада јединствена црква поделила се на источну православну и западну римокатоличку. Ово је догађај који је умногоме променио слику оновременог света, али је и догађај који је након 970 година црквено-политички и догматски, али и на многе друге начине, удаљио Рим и Константинопољ – наводи Стојковски.
Како би се разумео догађај из 1054. године треба разумети и анализирати догађаје који су претходили вековима пре тога, када је Стари Рим почео да пропада. Град Рим јесте место где се хришћанство међу првима почело ширити, имало је и примат међу хришћанским седиштима, али варварске најезде, германске инвазије и потпуно реформирање идентитета Западне Европе довело је до тога да је Запад за једно време почео снажно да опада и културно што је утицало да Константин I Велики затражи простор на, у том моменту, здравијем истоку који је пре свега економски био јачи и где су се древни градови одржали.
Тренутак када је све, како др Стојковски описује, „букнуло“ јесте период од 717. до 843. године, епоха Иконоборства када су цареви Иконоборци проглашавани јеретицима, нарочито Константин V Копроним, који је добио надимак поганог имена, док се са друге стране папство држало изворног црквеног учења, где је такође налазило простор и за своје политичко деловање. Озбиљне последице по однос двају црквених центара такође је донео и 9. век као тренутак почетка цивилизацијског раслојавања, време када се два пола све више показују и време када је Византија у свом највећем успону.
Након проглашења Светог римског царства немачке народности 962. године (у историји познат као Први рајх) , када је Отон Велики крунисан, и запад улази у озбиљне реформе. У 11. веку појављује се Клинијевски покрет, иначе назван по опатији Клини у Француској, који свој највећи замајац има у 12. веку, моменат када започиње реформа бенедиктинског монаштва што представља велики замах реформе унутар римске цркве.
Сви ови догађаји довели су до затезања односа који су на крају изазвали догађаје из 1054. године, рекао је др Стојковски.
Остави коментар