Предавање др Јелене Тодоровић Лазић на тему „Владавина права у Хрватској“ на Jутјуб каналу КЦНС

Предавање др Јелене Тодоровић Лазић на тему „Владавина права у Хрватској“ можете погледати (18. 8. 2021) на нашем Јутјуб каналу. 

Механизми владавине права у Хрватској, најмлађој држави чланици ЕУ, као и у осталима, заснива се на ефикасном правосуђу, транспарентан, демократски и плуралистички процес доношења закона, поделу власти, уставну и судску ревизију закона, транспарентну и висококвалитетну јавну управу као и ефикасне независне власти као што су институције Омбудсмана или националне институције за људска права. Посебну пажњу ауторка предавања посветила је правима националних мањина у овој земљи, где према попису из 2011. године живи 4,36% Срба од укупног броја становништва.

Правосудни систем у Хрватској је тростепени и састоји се из редовних и специјализованих судова, док Државно судско веће осигурава самосталност и независнoст судства. Међутим, Државно судско веће и Веће државних тужилаца неретко се суочавају са потешкоћама узрокованим изменама и допунама закона којима је смањена њихова улога у одабиру судија и државних тужилаца.

Када је ефикасност решавања спорова и спровођење судских поступака у питању, упркос приметном напретку, број нерешених предмета и дужина поступака на суду и даље је међу највећима у ЕУ.

Борбу против корупције спроводи Уред за сузбијање корупције и организованог криминала – УСКОК и Полицијска национална канцеларија за сузбијање корупције и организованог криминала – ПНУСКОК. Кривичним законом пописане су различите врсте корупције и прописане конкретне казне.

Слобода изражавања и плурализам медија заштићене су Уставом, али, с друге стране политичарима и политичким странкама власништво над медијима није строго забрањено. Утврђивање стварних власника још увек је проблематично и дискутабилно, тако да се процењује да је транспарентност власништва над медијима изложена средње високом ризику.

Права националних мањина установљена су од стране Саветодавног комитета Савета Европе, међутим дискриминација према припадницима одређених група се наставља што се види и из пораста мржње и ширења говора мржње у медијима, што резултира и злочинима који често нису санкционисани на прави начин.