Предавање Горана Шарића, католичког теолога, на тему „Да ли је Југославија морала да умре?ˮ (30. 9. 2022) можете погледати на нашем Јутјуб каналу.
У уводном делу трибине чијим је насловом поставио питање које још увек мучи многе, а нарочито оне који су се некада изјашњавали као Југословени, Горан Шарић објашњава феномен југоносталгије. Према његовим речима, односно анализи статистичких података у коликој мери су народи који су некада живели у заједничкој држави сагласни с изјавом да је Југославија била добра, видљива су драстична одступања при одговорима. Наиме, резултати показују да су Хрвати најмање југоносталгични од свих грађана бивших република, док Срби у највећој мери жале за заједничком државом. Шарић истиче да је као одговор на питање „да ли је ЗАВНОХ очувао хрватску државност?“ 40 посто испитаника одговорило позитивно, док 40,4 посто верује да су се „овдашњи партизани борили за хрватске националне интересе“. Насупрот томе, готово исти постотак грађана (38,8 посто) сматра да су се за националне интересе бориле усташе, а 36,2 процента испитаника усташе сматра фашистима. Анализом бројних анкета Шарић закључује како резултати показују да апсолутна већина Хрвата признаје да је боље живела у Југославији, да апсолутна већина Хрвата признаје да у Југославији није била национално дискриминисана, али апсолутна већина Хрвата је истовремено против било каквог покушаја обнове Југославије, па чак и против југоносталгичног сентимента.
Тито – „доживотни председник и апсолутни диктатор“ био је Хрват, тако се изјашњавао и пуних 35 година владао је Југославијом. За разлику од Хрвата, Срби су функцију председника Југославије држали само 3 године. Шарић истиче како је ситуација била истоветна у свим кадровима – од 1945. до 1991. од 11 савезних премијера само један био је Србин, од 14 министара спољних послова Срба је било 5, након Титове смрти сва три премијера била су Хрвати, као и генерални секретар владе. Шарић наводи како су од 1991. ствари по Србе постале још горе, а по боље по Хрвате који су били на готово свим важним позицијама. Од девет најодговорнијих позиција у ЈНА Срби су држали само две – као Македонци и Словенци, иако их је било 5 пута више од Македонаца или Словенаца. Изузев пароле о „братству и јединству“, заједнички идентитет грађен је на НОБ-у, Титу и социјализму, што најбоље илуструје реченица С. Доланца: „Ми немамо друге кохезивне факторе осим Тита и партије“. Шарић истиче како нису сви народи у ту државу ушли из љубави и опомиње на Туђманову изјаву како „НДХ није била само пука квислиншка творевина, него и израз воље и тежње хрватскога народа за својим националним ослобођењем“ и поручује Србима који нису сигурни у своје ставове према народима с којима су некада делили државу да је модел понашања на који би сви требало да се угледамо онај који одликује директора КЦНС Бојана Панаотовића, који је прави српски патриота, а сарађује са свима у региону.
Остави коментар