Предавање католичког теолога Горана Шарића на тему „Да ли је свет на корак од нуклеарног рата?“ (8. 3. 2022) можете погледати на нашем Јутјуб каналу.
Питање којим је Горан Шарић насловио ново предавање у оквиру трибинског програма КЦНС, повод је за низ других, такође важних питања која тема отвара. Ову трибину посветио је Маријану Јошту, генетичару, од кога је, како наводи, много научио о науци судњег дана. Када је реч о овој интересантној синтагми, битно је истаћи да се часопис „Atomic Scientists“ још од 1947. бави аналитиком везаном за судњи дан, којом је 2015. процењено да би казаљке на сату требало позиционирати на 3 минута до поноћи, што је најближе коначном одбројавању још од 1983, а нарочито 1953. када је казаљке од коначног поклапања делило два минута – тада су у размаку од 9 месеци СССР и САД тестирале две хидрогенске бомбе. Глобално разарање никада није било ближе – још пре почетка рата у Украјини прорачунато је да нас од њега дели само 100 секунди. Космолог Мартин Рис је 21. век назвао нашим последњим и истакао да су шансе човечанства да га преживи сведене на свега 50 процената. Одмах након уводног дела, Шарић се осврнуо на писања појединих медија и сведочења да би Србија, у случају да Путин изгуби рат, „као и увек“ прешла на страну победника, демантујући ову тврдњу примерима из прошлости. Он је истакао да је став Русије према Балкану деведесетих година прошлог века био уједначен, и да ни ми сада не можемо заузимати страну. „Осуђујемо агресију“, навео је Шарић, али и упозорио да је јасно да је тренутни сукоб много комплекснији него што се чини, истакавши у томе улогу Запада.
Хронологијом датума важних за развој онога што данас називамо нуклеарном бомбом, Шарић је демонстрирао постепено настајање најопаснијег оружја. Он је избором Хирошиме за мету утврдио да људе са оваквим наоружањем у рукама покреће нешто демонско. Наиме, између Кјота, Јокохаме и Хирошиме, одлучено је да се напад изведе на последњи град „због концентричне архитектуре, да би разарања била већа“. Указивањем на то које државе данас поседују нуклеарно наоружање, Шарић је напоменуо да „само нуклеарна бомба значи сувереност једне земље“ и да би неки људи, попут Садама и Гадафија и стотина хиљада њихових сународника, вероватно били живи да су је Ирак и Либија имали у поседу. Много је догађаја чије су се последице постепено низале, доводећи свет у ситуацију у каквој се данас налазимо. Још 2015. Путин је позвао све Русе који живе на Западу да се врате у домовину и тада се могло наслутити на шта се спрема Русија. Он је, како Шарић напомиње, стално упозоравао западне елите на могући сценарио, чијем је активирању још више допринела инсталација америчке Dark Eagle ракете у Немачкој. Шарић је објаснио и ефекат „нуклеарне зиме“, чија би разорност могла парирати катаклизми која би је изазвала, али и аргументовао претпоставку да можда ипак неће доћи до катастрофе у којој је немогуће добити победника. На самом крају, он је поставио још једно питање – да ли је свет уопште, овакав какав је данас, ипак заслужио да опстане?
Остави коментар