Предавање историчара др Милоша Савина на тему „Банат од XV века до Марије Терезије” (29. 5. 2024) можете погледати на нашем Јутјуб каналу.
До почетка новог века Банат није питома равница какву памтимо у последња два века, већ мочварно подручје пуно језера, бара, река, рукаваца, мртвајa, без система канала који су изграђени тек у осамнаестом веку када ова равница добија свој данашњи облик и потенцијал за производњу хране.
„Морамо одлучно да одбацимо тезу бројних домаћих историчара по којој су Срби у Банату били недовољно развијени као друштво, па су због тога готово инфантилно дигли први устанак у Срба против Османске власти 1594. године, несвесни могућих последица. Напротив, српско друштво у Банату је имало дуг и континуиран развој“, истиче Савин.
Још у дванаестом, тринаестом и четрнаестом веку у Банату се граде српске цркве и манастири, који сведоче о културном развоју Срба овог поднебља. За разлику од Срема са већинском српском популацијом или Бачке где су тек османски освајачи почели озбиљније да насељавају Србе из неразвијенијих планинских крајева након 1542. године како би од њих могли да убирају већи данак, Банат је озбиљније србизован за време угарског краља Матије Корвина (1443–1490), који је населио око 120.000 до 150.000 Срба.
Остави коментар