Predavanje istoričara dr Miloša Savina na temu „Blagoveštanski sabor – uzroci i posledice“ (21. 3. 2025) možete pogledati na našem Jutjub kanalu.
Blagoveštanski sabor održan je u Sremskim Karlovcima 2. aprila 1861. godine. Okupio je najuglednije Srbe iz tadašnje Ugarske, koji su raspravljali o pitanju Srpske Vojvodine, sa ciljem da se formira autonomna oblast, čiji bi jezik bio srpski i na čijem čelu bi bio izabrani vojvoda. Iako je na Saboru postojalo više različitih struja, oko takve ideje bili su svi saglasni. Ono što je Srbe razjedinjavalo jeste pitanje od koga autonomnu oblast treba tražiti. Sabor je pored patrijarha (predsednika sabora) i tri vladike, trebalo da broji još 75 delegata – 25 iz monaško-svešteničkih redova, a preostalih 50 iz građanskog staleža. Tako su učesnici sabora bili predstavnici srpske elite i mnogi viđeni intelektualci tog vremena. Savin naglašava da su se, bez obzira na idejna i ideološka razmimoilaženja, sve grupe na saboru zalagale za to da se Srbima mora obezbediti jedna posebna autonomna oblast Vojvodina na području Južne Ugarske, kao politička i teritorijalna autonomija.
Ostavi komentar