Предавање историчара Огњена Карановића на тему „СРПСКО-ХРВАТСКИ ОДНОСИ У БОСНИ И ХЕРЦЕГОВИНИ ОД 1945. ДО 1974. ГОДИНЕ” можете погледати 15. маја у 20.00 часова на Јутјуб каналу Културног центра Новог Сада.
Почетком Другог светског рата у Југославији, 1941. године, територија Босне и Херцеговине је ушла у састав усташке Независне Државе Хрватске. Тада су почели масовни покољи усташа над српским становништвом, због чега је избио оружани устанак. Међу устаницима је убрзо дошло до отоврене поделе на партизане и четнике. Партизане је организовала и предводила Комунистичка партија Југославије (КПЈ), а главна жаришта њиховог устанка у БиХ били су подручја Босанске крајине и источне Босне. После слома партизанског устанка у Србији, крајем 1941, главнина и руководство партизанског Народноослободилачког покрета су прешли у БиХ, која је тада постала центар устанка у Југославији. На њеној територији вођене су одлучујуће борбе против окупатора — Друга, Трећа (делимично), Четврта, Пета, Шеста (делимично) и Седма непријатељска офанзива. У Јајцу је 29. новембра 1943. године одржано Друго заседање АВНОЈ, на коме су ударени темељи нове државе. Пре тог заседања је у Мркоњићу, 25. новембра 1943. године, одржано Прво заседање ЗАВНОБиХ на ком је БиХ конституисана као самостална федерална јединица. Због свог централног географског положаја унутар југословенске федерације, послератна Босна постала је база за развој војне одбрамбене индустрије. То је допринело великој концентрацији наоружања и војног особља у Босни, што је представљало значајан фактор у рату који је уследио након распада Југославије.
Остави коментар