Predavanje istoričara Ognjena Karanovića na temu „Srpsko-hrvatski odnosi u Bosni i Hercegovini u prvoj deceniji HHI veka” možete pogledati 16. januara u 20.00 časova na Jutjub kanalu Kulturnog centra Novog Sada.
Privredni i politički uspon Republike Srpske započeo je posle izbora održanih 1. oktobra 2006. godine. Kao rezultat kadrovskog osvežavanja na domaćoj sceni i promene odnosa snaga u svetu, uspostavljena je stabilna politička većina, koja se odlučno suprotstavila promenama dejtonskog ustava i nije bila podložna pritiscima kojima su bile izložene ranije vlade. Iako je nastavila putem evropskih integracija i pristala na stupanje Bosne i Hercegovine u Partnerstvo za mir, nova vlada je prekinula predaju nadležnosti. Proces ukidanja policije Republike Srpske i centralizacije pravosuđa Bosne i Hercegovine energično je zaustavljen, čime su dugoročno obeshrabrene druge slične inicijative visokog predstavnika. Zahvaljujući sporazumu stranaka vlasti i opozicije, Republike Srpska je blokirala pokušaje narušavanja svoje samostalnosti. Osim uoči izbora, najveće srpske stranke SNSD i SDS bile su jedinstvene u nastupu u zajedničkim organima u Sarajevu povodom ključnih nacionalnih i državnih pitanja. Maja 2009. godine, na osnovu zaključaka o efektima prenošenja nadležnosti sa Republike Srpske na Bosnu i Hercegovinu, vlada Milorada Dodika je zahtevala povratak većine od 68 nadležnosti koje su oduzete mimo demokratske procedure. Reakcija visokog predstavnika bila je veoma oštra, a Dodik je označen kao „političar koji hoće da poništi sve efekte postdejtonskog procesa“. „Dodikova retorika”, kako su je pejorativno nazivali zvaničnici u Briselu i Vašingtonu, kod naroda u Republici Srpskoj nailazila je na veliko odobravanje. U međuvremenu, posle smrti predsednika Srpske Milana Jelića iz SNSD, septembra 2007. na vanrednim izborima za predsednika Srpske izabran je predsednik Akademije nauka i umjetnosti Republike Srpske Rajko Kuzmanović.
Ostavi komentar