Предавање Лазара Слепчева „О КОНЗЕРВАТИВИЗМУ МИЛУТИНА ГАРАШАНИНА И ЧЕДОМИЉА МИЈАТОВИЋА“ на Јутјуб каналу КЦНС

30/06/2022

 Предавање политичког аналитичара Лазара Слепчева „О КОНЗЕРВАТИВИЗМУ МИЛУТИНА ГАРАШАНИНА И ЧЕДОМИЉА МИЈАТОВИЋА“ (30. 6. 2022) можете погледати на нашем Јутјуб каналу.

Када је реч о правним, политичким и економским учењима првих српских конзервативаца, у фокусу предавања Лазара Слепчева нашле су се две личности – Милутин Гарашанин и Чедомиљ Мијатовић.

Милутин Гарашанин био је српски политичар, председник Владе, председник Народне Скупштине и министар. Син је Илије Гарашанина, писца „Начертанија“ и председника српске владе у два наврата. Политичку каријеру је започео октобра 1880. године, када ступа у Пироћанчев кабинет. Од 1881. до 1883. године био је министар унутрашњих дела Кнежевине Србије. У јануару 1881. године с групом младоконзервативаца окупљених око листа „Видело“ основао је Српску напредну странку. Прваци Напредне странке били су Милан Пироћанац (први председник, до 1886), Милутин Гарашанин (други председник, до 1898), Стојан Новаковић (председник после обнове 1906) и Чедомиљ Мијатовић. СНС је дошла на власт подржана од стране кнеза Милана Обреновића и спроводила је либералне реформе, уверена да је то једини пут стварног осамостаљења и напретка Србије. У прво време били су у савезништву са радикалима али су брзо ушли у сукоб и око власти и око политичких начела. Донела је прве и напредне законе о просвети, судовима, политичким странкама, Народној банци и стајаћој војсци.

Чедомиљ Мијатовић био је српски економиста, књижевник, историчар, политичар и дипломата. У време када је кнез Милан Напредној странци поверио формирање владе октобра 1880. године, Мијатовић је изабран за министра финансија и иностраних дела. Програм владе је била модернизација Србије у сваком погледу, уз одбацивање целог политичког наслеђа и изградњу либерално-демократских институција по западном узору. Мијатовић је у те три године поставио темеље модернизације тадашње Србије тиме што је организовао следеће важне послове: склапање трговинских уговора, изградњу првих железница, помоћ кнезу Милану код склапања српско-аустријске конвенције, увођење нових посредних пореза, узимање зајмова у иностранству и оснивање Народне банке.

Остави коментар

Ваш коментар ће бити проверен пре објављивања