Предавање политичког аналитичара Лазара Слепчева „Слободан Јовановић – о парламенту и суверенитету“ (29. 7. 2022) можете погледати на нашем Јутјуб каналу.
Започету причу о српској политичкој традицији Лазар Слепчев наставља предавањем о идејама Слободана Јовановића. Он најпре подсећа на „дух мале епохе“, 19. века који је био „пренапрегнут захтевима времена у ком се Србија тог доба нашла“, будући да је наша земља каскала за западноевропским државама у погледу модернизама. Честе династичке борбе и недостатак образовних кадрова подстакли су политичке елите да се лате исправљања грешака. Слободан Јовановић се, како Слепчев наводи, налазио „на репу дешавања из златног доба конзервативизма“, што је традиција која је дубоко уткана у темеље његовог интелектуалног бића. Реч је о великом српском правнику, историчару, књижевнику и политичару – врсном интелектуалцу ког смо, због свега што је учинио за српску културу, дужни да памтимо. Тридесетих година прошлог века његова сабрана дела објављена су у 17 томова, а после Другог светског рата био је забрањен, све до 1990. године, односно, 2007. када је рехабилитован.
Јовановић се активно бавио проучавањем политичке историје и политичких дешавања, а дела су му „озбиљне хронике политичких збовања у Србији 19. века“. Две теме које су се из његових истраживања издвојиле јесу парламент и суверенитет. Слепчев истиче да је Јовановић благонаклоно гледао на парламент као дводомно законоднавно тело и да је афирмативно писао о једнакости домова у законодавној сфери. У тексту „О суверености“, приступној беседи поводом његове промоције у професора Правног факултета, Јовановић је сагледао појам суверенитета кроз историју, као кључну ставку истичући дилему да ли је сила на неки начин контролисана или је неспутана од стране појединца и/или гомиле. Његов је став да је „мека моћ“ најбоље решење, односно, да је силу најбоље распоредити и контролисати када функционише унутар задатих оквира, где је сагласна ономе што представља устав.
Остави коментар