Предавање новинара и публицисте Милорада Вукашиновића на тему „Преображај моћи: ко влада светом?“ (26. 10. 2022) можете погледати на нашем Јутјуб каналу.
Крајем шездесетих и почетком седамдесетих година 20. века догодиле су се корените промене у разумевању друштвене стварности. Под утицајем феноменалног развоја науке и технологије дотадашње традиционалне представе о односу појединца и друштва почеле су да уступају место новим постмодернистичким теоријама. Чувени амерички теоретичар Збигњев Бжежински је 1970. године написао књигу Између двају епоха у којој је детаљно образложио своје виђење новог „технотроничног друштва“. Аутор овог футуристичког манифеста је оновремена дешавања дефинисао као процес брисања разлика између унутрашње и спољашње политике. Формира се ново „технотронично друштво“ које се културно, психолошки, социјално и економски разликује у односу на претходно.
Глобализација као нова парадигма епохе постала је седамдесетих и осамдесетих година прошлог века предмет свестраних научних анализа. У сфери права, политикологије, економских наука, културе и уметности напушта се реч „међународни“ и уступа место изразу „глобални“ који треба да означи новo идеолошко и методолошко разумевањe друштвене стварности у чијем је средишту грађанин планете Земље – као члан јединствене светске заједнице. За стратеге новог поретка кључни је проблем било питање легитимитета њихових одлука, излаз је потражен у особеној промоцији концепта „владавине без владе“ који симболизују разне неформалне групе и организације преко којих се грађани, наводно, непосредно укључују у решавање најсложенијих локалних и светских питања. То питање легитимности решено је кроз планетарну промоцију идеологије неолиберализма, која је у основи лишена било каквих класичних постулата.
Резултат свега тога је, како наводи Вукашиновић, „Франкештајн идеологија“ која обухвата дерегулацију (потпуно одсуство државе), концепт антитрадиционализма и апсолутну приватизацију. Све је подложно нормирању, чак и уговори између супружника, између деце и родитеља, бирање пола итд. Најбитније егзистеницијалне теме су маргинализоване, а у први план избијају оне периферне, што је одлика почетка новог цивилизацијског циклуса у ком је све могуће.
Остави коментар