Предавање новинара и публицисте Милорада Вукашиновића на тему „Рат против демократије I део“ (5. 6. 2023) можете погледати на нашем Јутјуб каналу.
Две нове трибине Милорад Вукашиновић везује заједничким насловом који преузима из филма аустралијског новинара. У првој је представљен феномен кризе демократије, што је карактеристика капитализма као друштвено-економског и политичког система и он је као такав препознат у анализама крајем шездесетих година прошлог века. У извесној мери кулминирао је у чувеним револуционарним догађајима, односно побунама из 1968. Сви ти догађаји показали су један структурални дефект капиталистичке привреде. Те побуне биле су можда последње аутентичне, спонтане побуне. Радило се о дефаворизованим друштвеним слојевима који нису успели да артикулишу незадовољство капитализмом, али су сви ти процеси претили да измакну контроли и због тога се десила једна врста преиспитивања унутар елитистичких покрета на Западу како те проблеме решити на један ефикасан начин. Десио се парадокс историје да су ултракапиталистички кругови у нови концепт капитализма уградили добар део елемената контракултуре, настојећи да користе ону врсту аргументације која њима иде у корист. У епицентру нове стратегије нашла се нова парадигма – дисконтинуитет. О томе је опширно писао Бжежински и све елементе новог капитализма уградио у програмски манифест Трилатералне комисије, са идејом да реформише капитализам на начин који би одговарао не најширим масама, већ елитистичким круговима.
Програм је подразумевао да се повезивањем елитистичких кругова најбогатијих региона света обузда Совјетски Савез, што је довело до окончања Хладног рата, али није решило оне проблеме који су детектовани још крајем шездесетих и почетком седамдесетих година 20. века. Завршетак Хладног рата ослободио је идеје, попут обуздавања демократије, о којима је Хантингтон писао 1976. Деведесетих година су створене претпоставке о урушавању конкурентског система за један отворени рат против демократије у оквиру којег су потпуно промењене уобичајене класичне представе о политици, економији, култури. Настаје ново друштво које креирају технологија и кибернетика, а које је Бжежински називао технотроничним. Бунт привилегованих слојева данас Вукашиновић објашњава феноменом идеолошког конвертитства, будући да су највећи ултракапиталисти потомци некадашњих комуниста који се буне из пуких материјалних интереса. На нашим просторима одликује их то што су индиферентни према српском питању и издаја националних интереса, што је рефлексија бројних сличних светских дешавања на овом плану.
Остави коментар