Предавање Огњена Карановића на тему „СРПСКО-ХРВАТСКИ ОДНОСИ У КРАЉЕВИНИ СРБА, ХРВАТА И СЛОВЕНАЦА“ (26. 8. 2020.) може се погледати на званичном Јутјуб каналу Културног центра Новог Сада.
Историчар Огњен Карановић предавање је започео супротстављањем цитата регента Александра Карађорђевића и Стјепана Радића. Предавач је ове цитате искористио као увод у причу о супротним политичким ставовима Србије и Хрватске при стварању Краљевине Срба, Хрвата и Словенаца. Појаснио је и на чему су засновани национални идентитети Срба и Хрвата, а потом и која је битна компонента на којој мора бити изграђена национална држава, а како каже Карановић: „То је била свест о заједничкој судбини, о заједничкој будућности, о истоветним интересима о тој будућности. Те свести није било“, што је и представљало проблем у Краљевини Срба, Хрвата и Словенаца.
У наставку предавања, било је речи о политичким погледима на то каква треба да буде ова краљевина, па је Карановић објаснио какве ставове је, између осталих, заузимала Хрватска републиканска сељачка странка, као и ставове Српске радикалне странке на челу с Николом Пашићем. Предавач се, потом, осврнуо и на политичка схватања и деловања самог Стјепана Радића, и у склопу тога за њега рекао да је био хрватски националиста који је сањао о уређеној Хрватској. Карановић је затим говорио о Видовданском уставу, те и зашто се Пашић залагао да такав устав остане на снази. Предавање је завршено цитатом Јована Дучића о Југославији.
Коментари
Одлично предавање у свему, концизно, јасно и стручно. Има само једна грешка, верујем ненамерна, где предавач помиње акт под називом Pacta conventa. Сматрам да се предавач не може позивати на тај акт, јер је током два века расправа утврђено да се ради о фалсификату.
Наиме, Pacta conventa, наводно iz 1102. године, наводно закључена између угарског краља Коломана и представника дванаест хрватских племена представља наводни споразум који није сачуван у оригиналу, већ у препису из 14. века, који се чува у Националном музеју у Будимпешти.
Ево хрватске потврде да се ради о фалсификату:
"У хисториографију је ушла кроз дјело И. Лучића. Хрватско се племство одавно позивало на Pacta conventa као на доказ својега драговољнога подложништва угарским краљевима, који Хрватску нису освојили силом оружја, него су изабрани слободним избором Хрвата. Све до 1844. о њезиној аутентичности није изречена сумња. Тада је маџарски повјесничар Иствáн Хорвáтх започео полемику како би доказао да је Угарска силом освојила Хрватску, те да су Pacta conventa кривотворина. Полемика је била важна због одређивања државноправнога положаја Хрватске унутар земаља круне св. Стјепана; у том се смислу наставила до 1918., а у њој су судјеловали многи хрватски, маџарски и аустријски повјесничари и правници (примјерице И. К. Ткалчић, Е. Кватерник, Ф. Рачки, Ш. Љубић, В. Клаић, Гyула Паулер, Ф. Шишић, Д. Грубер, Јанос Карáцсонyи, Н. Томашић). Опрезнији аутори с хрватске стране упозоравали су да Pacta conventa није међудржавни уговор него биљешка настала на темељу писања Томе Архиђакона или других извора (Ф. Шишић, М. Шуффлаy, И. Кршњави). Након 1918. дискусија о њезиној аутентичности изгубила је политички набој, али се наставила унутар знаности. Њезину је аутентичност побијала Н. Клаић, ослањајући се на М. Шуффлаyа и тврдећи да установа дванаест племена није могла настати прије средине 14. ст. Аутентичност је бранио, међу осталима, С. Антољак, а Н. Јакшић настојао је наћи археолошке аргументе којима би биљешка о уговору била поткријепљена. Најновији радови о том раздобљу хрватске повијести углавном одбацују Pacta conventa као аутентичан документ, остављајући само могућност да је можда до неког споразума Коломана с хрватским племством ипак дошло (Т. Раукар, И. Голдстеин, Н. Будак). Може се претпоставити да су Pacta conventa настала у истом озрачју угрожености Хрватске због притиска анжувинске династије као и легенда о убојству краља Звонимира.
(ИЗВОР: Хрватска енциклопедија, мрежно издање. Лексикографски завод Мирослав Крлежа, 2020.)
Значи, модерна наука, па чак и хрватска, сматра Pacta conventa фалсификатом. А и глупо је да онај који је освојим неку територију мачем, закључује неке уговоре са освојеним поданицима.
Остави коментар