У оквиру циклуса Зеленa дебатa, предавање „Суочавање са прошлошћу – Италијанска Либија“ можете погледати вечерас на нашем Jутјуб каналу. Предавач је Данило Копривица.
Четрдесет четврта Зелена дебата је шеста сесија серијала „Суочавање са прошлошћу – искуства демократских друштава“ и наставак приче о италијанским колонијалним освајањима.
Италијанска Либија била је колонија Краљевине Италије, формирана 1934. године од Киренаике, Триполитаније и Фезана, које је Краљевина Италија преузела од Отоманског царства током рата 1911-1912. године. Крајем тридесетих година Триполитанија је доживела значајан економски развој, а око 60.000 Италијана у њој је нашло нови дом. 1939. године 40% становништва града Триполија и 35% становништва Бенгазија чинили су италијански досељеници. Либијцима, које је Мусолини називао „италијанским муслиманима“, од 1935. године је загарантована индивидуална слобода, неповредивост власништва и право на службу у италијанској војсци и цивилној администрацији. Историја је забележила да су либијски војници били најлојалније јединице фашистичке армаде, са којом су у савезу били многи муслимански народи североисточне Африке.
Али историја памти и период крваве владавине и бруталног терора који су томе претходили. Због жестоког отпора појединих либијских покрета и племена који је трајао готово две деценије, Италијани су примењивали неодмерену и крајње нехуману одмазду над цивилним становништвом. Либијцима је масовно одузимана имовина ради уступања италијанским досељеницима, а бедуинска племена су измештена у неку врсту концентрационих кампова, док им је стока десеткована. Све то, као и масовне егзекуције побуњеника и употреба хемијског наоружања, био је сасвим довољан повод да италијански премијер Силвио Берлускони, током посете Либији и Гадафију (2008), упути јавно извињење и најави исплату одштете од 5 милијарди долара.
Остави коментар