У уторак, 25. фебруара 2014. године, у Математичком институту Српске академије наука и уметности представљен је пројекат Бројчане (дигитализоване) баштине Новог Сада. О пројекту и платформи ББНС говорили су представници Културног центра Новог Сада, др Андреј Фајгељ и Раде Божовић, као и Душан Ранђеловић, директор предузећа Пантајп које је учествовало у у изради платформе и дигитализацији њеног садржаја. Директор Културног центра др Фајгељ, у току свог излагања истакао је да су основни циљеви и задаци платформе очување, односно презервација садржаја, његова доступност и видљивост. Иако је врло често оваква историјска и библиотечка грађа доступна на интернету, корисник често није свестан тога, што је чини практично невидљивом.
– Дигитализација или убројчавање вам омогућавају да будете јавни у 21. веку. Она нуди две основне предности: очување и доступност. Ако већ имамо драгоцене предмете у дигиталном облику, зашто не бисмо дозволили сваком истраживачу из целог света да му приђе. Ми смо овим приоритетима додали и трећи, а то је видљивост. Усмереност на корисника и промотивни аспекат ББНС платформе нас чине и предводницима у овој области – рекао је Фајгељ.
О сарадњи са културним и другим институцијама говорио је Раде Божовић, менаџер за укључивање нових партнера и промоцију пројекта. Он је посебно похвалио подршку коју је пројекат добио од Града Новог Сада, као и подршку Амбасаде Сједињених Америчких Држава. Кроз досадашњу сарадњу са партнерским културним институцијама решена су многа питања, али, како је истакао Божовић, постоји потреба да се сарадња у будућности прошири.
-Када је овај пројекат схваћен као приоритет у Граду, он је одобрен и додељен институцијама КЦНС и ЈКП Информатике. Установе културе чији је оснивач Град Нови Сад су на иницијативу Града омогућиле приступ подацима приватном предузећу Пантајп и ЈКП Информатика. Договорено је да власник грађе остане Град Нови Сад, а ресурси су дигитализовани уз помоћ кустоса и архиватора. Помоћ Амбасаде САД уследила је у новембру 2012. године, што је довело до тога да применимо њихова решења, која су и најсавременија – нагласио је Божовић.
Душан Ранђеловић, представник предузећа које је израдило платформу, говорио је о њеним техничким специфичностима у односу на друге, постојеће платформе овог типа у свету. Платформа је настала усвајањем кода Дигиталне јавне библиотеке Америка (dp.la) и принципа које она промовише, али ради се на њеној персонализацији како би корисницима омогућили боље искуство за кориснике. Имплементирањем најновијих информатичких решења превазиђени су неки од проблема који су били специфични за мултијезичку и мултикултуралну грађу Новог Сада.
[youtube]https://www.youtube.com/watch?v=hxtIHPQquJg&feature=youtu.be[/youtube]
[youtube]http://www.youtube.com/watch?v=LSxFe_Ym44g[/youtube]
[youtube]http://youtu.be/YLcdYjniNTI[/youtube]
Остави коментар