Prvih 100 dana Andreja Fajgelja na čelu KCNS

Poštovani sugrađani, dozvolite mi da vam podnesem izveštaj o aktivnostima Kulturnog centra Novog Sada u prvih 100 dana od kada sam imenovan za vršioca dužnosti direktora.

Aktivnosti: Ovaj period su pre svega obeležile redovne aktivnosti naših redakcija

14. Novosadski džez festival, y čijem glavnom programu je nastupilo 11 vrhunskih bendova iz celog sveta, a u pratećem programu održani su koncerti, izložbe, promocije knjiga i radionice.	16. Euro – In film, na kom je prikazano 237 filmova, kao i festivali francuskog animiranog, nemačkog, italijanskog i filma o ljudskim pravima.	Objavljen je 477. broj časopisa za književnost i teoriju „Polja“ i održano petnaest aktivnosti književnog i govornog programa: predavanja, tribina, književnih večeri i promocija knjiga, među kojima i poslednja promocija romana ”Veliki rat” Aleksandra Gatalice pre nego što će biti ovenčan NIN-ovom nagradom.

Pozorišna publika je imala priliku da uživa u šest pozorišnih predstava a ljubitelji muzike da prisustvuju na četiri koncerta.

U naša tri izložbena salona organizovano je dvadeset izložbi, uključujući litografije nastale u okviru Art linka, našeg projekta razmene umetnika iz Srbije i drugih evropskih zemalja.

Nastavljena je saradnja sa Američkim kutkom koji je zahvaljujući Kulturnom centru proslavio osmi rođendan u našem gradu. Sarađivali smo i sa Gete institutom, Austrijskim kulturnim forumom, Francuskim institutom i Italijanskim institutom za kulturu.

Veliki izazov bila je organizacija proslave Nove godine na novosadskom Trgu slobode, koja po broju posetilaca hiljadu puta prevazilazi naše uobičajene aktivnosti. Ponosim se što je događaj bio najveći u regionu, što je privukao veliki broj gostiju i protekao bez ijednog incidenta.

Paralelno sa proslavom zimskih praznika obeležavali smo i tužno sećanje na žrtve holokausta, pre svega kao suorganizatori 71. godišnjice Novosadske racije. Održali smo i vojvođansku premijeru srpskog kandidata za oskara ”Kad svane dan”, posvećenog logoru Sajmište, i izložbu o sistemu logora Gospić-Jadovno-Pag.

Doprinos: Pored časti da sarađujem na postojećim aktivnostima, dobio sam priliku i odgovornost da pružim lični doprinos

Organizovao sam prvu javnu proslavu Božića u Novom Sadu, ugostio prvu izložbu o logoru Jadovno u Srbiji i učestvovao u podizanju prvog spomen obeležja žrtvama Racije na mestu njihovog stradanja, Štrandu. Zabrinjava činjenica da smo na ostvarenje ovih aktivnosti, koje bi se u Evropi podrazumevale, morali da čekamo sedam decenija.

Razvijao sam saradnju sa verskim i nacionalnim zajednicama. Jedini u Srbiji smo obeležili Dan romskog jezika. Božić je obeležen po oba kalendara i uz saradnju pet tradicionalnih verskih zajednica. Podržao sam koncert slovačke sakralne muzike, i obnovio dogovor da se ulične aktivnosti utišavaju tokom služenja mise u Katedrali.

Dao sam da se uradi novi sajt ustanove, obnovio računarsku opremu i uveo najbrži optički internet. KCNS je postao prva srpska javna ustanova koja je nabavila vodeći svetski program za projekt menadžment, a koji se proizvodi kod nas u Novom Sadu.

Izradom novog vizuelnog identiteta na našu fasadu sam vratio četvorojezičnu tablu i postavio ćirilički svetleći natpis. Bio je to prvi znak povratka ravnopravnosti pisama nakon decenija povlačenja ćirilice sa javnih natpisa u centru Novog Sada.

Pokrenuo sam niz humanitarnih aktivnosti: predstavu i paketiće za decu iz Centra za socijalni rad, podelu paketića na Štrandu, posete starima u Gerontološkom centru Novog Sada, posetu Vlada Georgieva ŠOSO ”Milan Petrović” i potpisivanje peticije roditelj-negovatelj.

Pripremom odgovarajućeg programa i potpisivanjem ugovora o saradnji sa Centrom za socijalni rad omogućio sam štićenicima Sigurne dečije kuće i Dnevnog boravka da umetničke sadržaje u Kulturnom centru redovno koriste, ali i stvaraju.

Doprineo sam jačanju šansi Novog Sada da ponese prestižnu titulu Evropske prestonice kulture 2020. Unutar Srbije, Organizacioni odbor je osnažen i sada uključuje gradonačelnika i čelnike sva tri nivoa uprave u oblasti kulture: republičkog ministra, pokrajinskog sekretara i člana gradskog veća. U inostranstvu, ostvario sam saradnju sa svim ključnim akterima i dobio uveravanja da je u ovoj fazi Novi Sad najozbiljniji kandidat izvan Evropske unije.

Kao domaćin, trudio sam se da vas lično pozdravim na našim programima i informišem putem sredstava javnog informisanja. Moja obraćanja možete pratiti na ovom kanalu:

[youlist pid=“PLuy-ldC1mvrpFveCfylIjdvU-Llm9jksm“ ]

Napadi: Nažalost, moj rad je doveo i do nezapamćenih napada u našem gradu:

Ugledni pojedinci i ustanove (parlamentarne stranke, urednici i novinari nacionalnih i lokalnih medija, poznati intelektualci) su Kulturnom centru dok je obeležavao sećanje na žrtve holokausta pripisali simbol nacizma – kukasti krst. Od mog prezimena su pravili reči – fajgeljizovati, fajgeljizacija, fajgeljizam i fajgeljica – i povezivali ih sa svime najgorim, što ovde ne mogu ni da prenesem.

Prema mom životnom iskustvu, fajgeljizacijom bi se moglo nazvati čudo kojim nova generacija spaja krajnosti, ostvaruje nemoguće i pretvara poraz u pobedu.

Pošto je moja familija jedina sa takvim prezimenom u Srbiji, pošto predstavljam treću generaciju doktora nauka koja gradi porodični ugled u Novom Sadu, a tim stopama idu i moja deca, dužan sam da branim čast porodice.

Kovanica „fajgeljizacija“ je već uvedena u upotrebu, tako da mi preostaje samo da predložim da se koristi sa drugačijim, pozitivnim značenjem. U protivnom, blaćenje čitave moje familije postaće deo našeg jezika, ne zato što svi to želimo, već zato što ćutimo dok mrzitelji govore.

Prema mom životnom iskustvu, fajgeljizacijom bi se moglo nazvati čudo kojim nova generacija spaja krajnosti, ostvaruje nemoguće i pretvara poraz u pobedu.

Jer mi smo bili osuđeni na poraze, a postizali smo uspehe. Zaglupljivani, stekli smo vrhunska znanja i veštine. Zatvoreni vizama i sankcijama, obišli smo svet. To što su Srbiju mrzeli naučilo nas je da smo dužni da je volimo i branimo. U jeku bele kuge, zasnivali smo porodice i rađali decu. U odlivu mozgova, vratili smo se plivajući uzvodno. U vladajućoj negativnoj selekciji zastupali smo meritokratiju. U mrtvom moru apatije, vredno smo radili za opšte dobro. U krizi vrednosti i identiteta saznali smo u šta verujemo i ko smo.

Sada, nakon višegodišnje borbe probijamo led, ulazimo u sistem uprkos njemu, i donosimo smenu generacija. Na funkcije dolazimo sa obrazovanjem i iskustvom i odmah postižemo vidljiv napredak. Razbijamo koncept koji nas je doveo na rub propasti, i privlačimo najžešće napade njegovih pristalica. Za sobom ostavljamo otvorena vrata za sve koji čekaju svoju priliku, i rezultate, za sve koji drže do rezultata.

Ako ćemo taj proces tako nazvati – nek fajgeljizacija otpočne.

dr Andrej Fajgelj, v. d. direktora
Kulturni centar Novog Sada
Újvidéki Művelődési Központ
Kultúrne centrum Nového Sadu
Kulturni center Novogo Sadu
kcns.org.rs