У европским размерама, Војводина и Нови Сад се истичу као јединствен пример вишејезичности и аутохтоне мултикултуралности.
Можемо да се поносимо тиме што права која су другде резервисана за већинске народе, код нас омогућују мањинским заједницама да очувају свој језик и културу.
Евидентно је, међутим, да се не можемо дичити тиме што је ћирилица, као носилац српске културе, умногоме потиснута с јавних натписа у центру Новог Сада.
То нас подсећа да свака култура – без обзира на то да ли је мањинска или већинска – живи само док се чува.
Наспрам осталих култура у Новом Саду, српска је јединствена по томе што обитава у матичној држави, па и матичном граду.
Одговорност за њено чување и неговање неће преузети нико други ако је не носимо ми сами, а пре свега наше установе културе.
Стога, у складу са Уставом, Законом и Статутом, постављам ћирилички натпис на Културни центар Новог Сада.
Треба нагласити да се промоција новог визуелног идентитета догађа 225 година након рођења Вука Караџића и 151 годину од када се Светозар Милетић изборио да српски постане званични језик Новог Сада.
У Новом Саду, 17.12.2012.
в. д. директора Културног центра Новог Сада, Нови Сад
др Андреј Фајгељ
Остави коментар