Драматуршкиња Милица Амиџић, сарадница КЦНС која пише за рубрику „Агора”, овогодишња је добитница „Стеријине награде” за остварење Ф 1001 или процепи. Жири у саставу Спасоје Ж. Миловановић (председник), Мирко Демић и Игор Бурић донео је ову одлуку једногласно.
Преносимо извод из званичног саопштења жирија:
„Ф 1001 или процепи” Милице Амиџић драма је која одише свежином и богатством језика, актуелношћу теме и узбудљивим ауторским приступом. Колико год да је тешко дешифровати наслов који подсећа на својеврсну дијагнозу, толико је уживање читати текст у првом плану проткан поетским исказима о стању једне младе жене, Марине, коју лик Доктора, без скрупула, назива „размаженим малим говнетом“.
Марина није усамљена у овој драми савремене осећајности прожете изгубљеношћу, неприпадањем, егзистенцијалним страховима у чијој позадини су оцртани обриси неканонизованих хришћанских учења и гностичких списа. У друштву фантастичних ликова такве стварности – Колоса и Апостола, Марина и њене другарице, Сузана и Јована, како ауторка наводи, блеје, траже смисао, тајну живота, јер им је досадно. Поимајући ово, не само своје „лудило“, у драми се разоткрива читава догма друштвеног система, заснованог на институцијама којима као да је истекао рок трајања. Школа, брак, посао, само су делићи испражњене целине у којој је формиран понор, процеп, па и душевно стање, разделина посред света. Из тога се генеришу нова божанства, следе дистопијске идеје и ствара метафизика, па и наратив који можда не спашава ствар, не може да буде утеха, али служи као бекство, одбрамбени механизам, попут Марининог маштања о одласку у Македонију и узгоју коза. Заправо, право питање је шта би овде било реално, а шта илузија, халуцинација. Нимфоманија, злоупотреба супстанци, смањена потреба за сном, осећај изразите важности, лоше расуђивање – карактеристичне су црте обољења на смрт. Или живот, можда?
Милица Амиџић рођена je 1994. у Новом Саду. Након завршених студија компаративне књижевности на Филозофском факултету у Новом Саду, мастер студије завршава на Факултету драмских уметности у Београду, на Катедри за драматургију. Од 2019. до 2020. била је уредница портала Хоћу у позориште. Објављивала је театролошке текстове у рубрици „Агора” Културног центра Новог Сада. Бави се критиком и сценаријем стрипа. Објављивала је поезију и кратке приче. Од 2020. полазница је филмског курса Femix.edu програма. Тренутно је у фази развијања сценарија за драмску серију Доле под менторством Маје Пелевић, сценарија за документарни филм The axis of Venus у режији Милице Чубриловић, као и развоја идеје за краткометражни филм Странац. Ауторка је више драма. Добитница је Награде за есеј фондације „Лазар Вркатић”, 2018. за остварење Религија и друштво.
Фото: приватна архива
Остави коментар