Слика француских државника у очима српског народа – први део

Tрибина „Слика француских државника у очима српског народа – први део“ одржана је у среду 10. јула у клубу „Трибина младих“ Културног центра Новог Сада. Аутор и предавач била је др Александра Колаковић.

У време обележавања 180 година француско-српских односа једна од неистражених тема односила се на то како је српски народ видео француске државнике.

– На десетогодишњицу Великог рата дугогодишњи српски дипломата Коста Петровић публиковао је у Паризу књигу „Француски државници“ у оквиру које је приказао портрете истакнутих француских државника: Гастона Думерга, РемонаПоенкареа, Аристида Бријана, Жоржа Клемансоа, Пола Пенлевеа, Луја Бартуа – казала је Колаковић на почетку предавања.

Ремон Поенкаре, председник Француске од 1913. године, био је, по Петровићевој оцени, изабран збиг своје личне вредности, а и због свог положаја председника владе. Такође, водио је обазриву и одлучну политику, а Петровић га је поредио са онима који су подигли темеље републици. Наглашавана је и његова улога у питањима евакуације Скадра, блокаде Црне Горе и стварања независне Албаније, као и краја османске власти над европским поседима.

За Аристида Бријана општа оцена јебила да је реч о – успешној државничкојкаријери. Десет пута је формирао владу, а био је министар у 15 кабинета. У вези саовим независним социјалистом, некадашњем правнику и адвокату, Коста Петровић је посебно истицао да има говорнички дар ида је борац против утицаја цркве у држави.

Политичка делатност Жоржа Клемансоаобухватала је последњу епоху владавине Наполеона Трећег и Треће републике, а имала је снажан одјек и међу Србима. Коста Петровић је сматрао да је Клемансо најизразитија личност ове епохе, да се његов утицај осећао у свим унутарполитичким и спољнополитичким догађајима.

Име политичара Пола Панлевеа, са репутацијом угледног математичара и члана Француске академије, било је познато само у кругу српске а после рата ијугословенске елите. Као министар примиоје 1915. и 1916. године у француске школе више од три хиљаде наше деце која су се спасила из Албаније, а када је био председник Министарства, његова влада је дала нашим студентима 80 стипендија које и данас ужива наша омладина у Француској.

Луј Барту, новинар, републиканац илевичар који је политичку каријеру започео као одборник у Поу 1888. године, оцењен је као човек који најбоље познајемагију и привлачност плурализма, али и као говорник првог реда. Водио је шаролику, толерантну и демократску политику инспирисану бригом за добро отаџбине и слогом и благостањем свих грађана.

– Данас у Србији сећање на поменуте личности већином опстаје захваљујући називима улица, док је свест о њиховој великој вредности избледела – закључила је Колаковић.