Предавање „Свети Сава: први српски полихистор – поводом осам векова аутокефалности Српске православне цркве“, приређено je у петак 25. јануара у клубу „Трибина младих“ Културног центра Новог Сада. Аутор и предавач био је доцент др Борис Стојковски.
Поздрављајући окупљене на трибини, уочи Савиндана, а у години у којој обележавамо осам векова једног од најзначајнијих догађаја српског народа, др Стојковски је рекао да Свети Сава представља најзначајнију и најмаркантнију личност српске историје.
Растко Немањић – Свети Сава био је монах, а потом и архијереј, светски путник и врхунски дипломата, просветитељ, књижевник, врсни правник, човек свестраног образовања и интересовања. Његовом заслугом, пре тачно осам стотина година, Српска православна црква постала је аутокефална чиме је заокружен процес стварања независне средњовековне српске државе.
– Када се говори о тој 1219. години, морамо имати на уму читав сплет црквено-политичких прилика: када се оснива држава и династија Немањића, са једне стране стиже тај идентитет са истока преко Византије која је истовремено и непријатељ, јер се Србија бори за своју државноправну независност истовремено упијајући од Византије православни културни идентитет – навео је Стојковски.
Тада је Стефан Немања, понижавајући се пред Манојлом Првим Комнином, успевао да издејствује независност, а заправо полувазални однос, што је ипак било довољно значајно за стварање српске државе. Спољно – политички контекст био је тада врло комплексан. У њега су умешане бројне велике силе – Византија и низ централноевропских и западноевропских земаља.
Сама српска земља почивала је на традицији дукљанских краљева, а са друге стране, ако се говори о цркви, хришћанство је преко мисионара из Рима међу Србе дошло већ у 7. веку, а у 9. веку започела је христијанизација српског народа.
– Пуна три и по столећа трајале су те припреме, јер није Свети Сава устао једно јутро и рекао да Срби желе аутокефалну цркву. Био је то комплексан и дуг процес који је 1219. године дошао до свог врхунца – казао је аутор.
У наставку предавања наглашено је да је Сава добро познавао и дипломатске и политичке прилике, а од момента када се замонашио, седам година проведених у светогорском манастиру Ватопеду биле су кључне за заокруживање његове личности и целокупног образовања.
У Никеји 1219. године Сава постаје независни аутокефални архиепископ, а на Васкрс те године, пре тачно осам векова, Српска православна црква постаје аутокефална и самостална. Заокружена је српска државност и Србија је потпуно независна држава у оквирима средњег века, изједначена по свим правима са другим државама у окружењу, изузев византијске државе.
Наслеђе Савино данас се огледа у готово свим аспектима српског националног, духовног и културног идентитета и читавог српског друштва: у цркви, историји, школи, књижевности, праву, култури и здравству. Његов култ је одавно превазишао границе Србије.
Остави коментар