Tрибина “принц Ђорђе Карађорђевић – сенка над Србијом” одржана је у среду, 29. новембра у Клубу „Трибина младих“ Културног центра Новог Сада. Аутор и предавач био је Милован Балабан, историчар.
Предавање које је изазвало велико интересовање Новосађана, посвећено је контраверзном принцу Ђорђу Карађорђевићу (1887-1972), сину краља Петара I Карађорђевића, престолонаследнику који се одрекао престола. Био је интерниран 15 година у Топоници код Ниша, да би га Немци ослободили 1941. године. Био је то једини припадник династије Карађорђевића који је остао у земљи, где је дочекао дубоку старост и умро у својој 85. години 1972. године.
– О њему се мало знало. Најпре су о њему ћутали сами Карађорђевићи, а потом је у комунистичком периоду опало интересовање за краљевску породицу – речи су којима је Балабан започео предавање.
Аутор трибине је, затим, додао да је често агресивно понашање принца Ђорђа доводило до тога да се под притиском појединих политичких и дворских кругова, али и пропаганде која је долазила из домаће и аустријске штампе, одрекао престола 1909. године у корист свог брата Александра, будућег краља Југославије.
Различита су, притом, мишљења о томе колико је притисак на њега био оправдан и колико је принц истински демонстрирао својим понашањем неспособност да преузме престо.
Нетипично понашање (изливи беса, вређања домаћих и страних високих личности), у неким тренуцима и склоност ка физичким обрачунима, а патио је и од маније гоњења. Све то било је карактеристично за принца још од његове младости. Оно је нарочито почело да се испољава у годинама Првог светског рата, а кулминирало је у периоду од 1922. до 1925. године. Дијагнозу да је душевни болесник потписали су у то време еминентни психијатри Србије.
Са друге стране, како је даље објаснио Балабан, красила га је у појединим тренуцима огромна храброст, те је подсећао на наше древне јунаке. То се могло видети у ситуацијама када је све врило у Србији 1908. године пошто је Аустро – Угарска анектирала Босну и Херцеговину. Неретко, принц је показивао изузетну храброст на бојном пољу, нарочито у бици на Мачковом камену где је и рањен.
Колико су била велика очекивања од Ђорђа као престолонаследника и преувеличана поређења са Вождом Карађорђем чије је име носио, утицала на његову емотивну нестабилност и колико су огромне обавезе пред које је био као престолонаследник постављен биле узрок испољавања његовог “душевног несклада”?
Принц Ђорђе се школовао у Женеви, а потом је упућен у Петроград у Војну академију када му је у једном тренутку и сам цар Николај Други посветио пажњу и похвалио целу Србију рекавши да му је драго да српски принц стиче војну вештину у Русији. Принц је са само 16 година већ видео и искусио пуно тога. После гашења династије Обреновић 1903. године у Мајском преврату, принц Ђорђе се са породицом враћа у Србију која тада има око 3,5 милиона становника. Постаје престолонаследник.
Краљ Петар, који је дуже време провео у иностранству, настојао је да за престо што пре оспособи Ђорђа и да се сам после тога повуче. Та Србија, оптерећена политичким интригама и завереницима, била је за краља разочарање. У таквом амбијенту понашање принца Ђорђа почело је да чуди Београђане на много начина па и тиме што је по калдрми јурцао брже од 10 км на час својим аутомобилом, тада јединим у држави. Такође, јахао је често ноћу свог коња и дружио се са аласима ,захваљујући математичару Михајлу Петровићу Аласу.
Заверенци су се плашили Ђорђа и његових могућих потеза када дође на власт, те је почело његово оспоравање, а спекулисало се и да је било покушаја да га отрују. Јануара 1907. одјекнула је бомба и принчева просторија била је потпуно срушена. То је био класичан атентат, али срећом, принц тада није био у тој просторији.
Повод за његово одрицање од престола била је анексиона криза. Пошто је окупирала БиХ 1878. године, Аустрија је сада под окриљем Немачке кренула да је анектира (присаједини) и да продре преко Рашке у Македонију те да изађе на Егејско море. То би потпуно економски одсекло Србију, осим тога БиХ је по начелу народности, сматрана српском државом па су се Срби побунили.
– На митингу, октобра 1908. године пред 20.000 људи, што је петина тадашњег становништва Београда, најзапаљивији говор одржао је принц Ђорђе који је тада спалио аустријску заставу без обзира на савете да то не ради. Русија је давала сигнал да у том тренутку не може да ратује и да је констелација снага у Европи таква да Срби морају да се примире. То се и десило, политичари су то прихватили – рекао је Балабан.
Како се доцније десио инцидент са послужитељем принца Ђорђа, Стеваном Колаковићем, који је под чудним околностима пао низ степенице и преминуо, краљ Петар је издао прокламацију у којој је писало да се принц Ђорђе, досадашњи престолонаследник, „нашао побуђен да на права и прерогативе престолонаследника поднесе абдикацију.“
Прокламацију је потписала цела влада на челу са председником Стојаном Новаковићем, а страсти свих противника престолонаследника Ђорђа су – утихнуле.
Остави коментар