„Humoristički crteži“ kao snažan način izražavanja
Izložba karikatura i instalacija Zorana Jovanovića biće otvorena u petak , 9. januara u 19 časova u Likovnom salonu Kulturnog centra Novog Sada, a radovi će biti izloženi i na Tribini mladih. 
Četvrt stoleća neprekidnog prisustva Jovanovićevih humorističkih crteža (kako se inače, na mnogim drugim jezicima, pre svega Zapada, naziva oblast karikature), jedan je od pouzdanih dokaza da je reč o trajnom izboru izražajnog medija. Jovanovićeve mape, knjige i izložbe, kao i svakodnevni rad u novinama, označile su karikaturu kao isključiv crtačko – grafički medij (bez ikakvog dodatnog teksta ili dijaloga), s povremenom asketskom upotrebom boje i poentom koja je u nameri uvek iznad dnevno-političke upotrebljivosti i lokalno – društvene prepoznatljivosti.
Samim tim, već je nagoveštena osnovna opasnost sa kojom se neprekidno nosi ovaj izuzetni crtač: apstraktnost satiričko – grafičkog jezika i bezbolni univerzalizam kritičkih meta i žaoka. Da je ova opasnost uglavnom srećno bila izbegnuta, govori naš doživljaj Jovanovićevih karikatura: ove vizuelne metafore, doskočice i upečatljivi tabloi uvek imaju nekoliko slojeva značenja i sugestija, pleneći naše oči britkom i jednostavnom stilizacijom, svedenošću crteža koji izbegava svaki trag barokne kićenosti i zanatskog razmetanja.
To što smo znak i rukopis ovih crteža poslednjih godina prepoznali i u Jovanovićevim crtanim (animiranim) filmovima, znak je logične doslednosti i istrajnosti. Teško bi, a verovatno i uzaludno, bilo izdvojiti glavne teme – povode Jovanovićevih karikatura: jedna od najprisutnijih je, nesumljivo, rat kao okvirna životna situacija u kojoj nasilje, glupost, demagogija i beskrupulozna manipulacija „viših“ i „nižih“ (love a ulovljeni) idu ruku pod ruku. Često se ponavlja i tema ljudskih i društvenih deoba, manijakalno svrstavanje pod zastave, potreba da se ljudi razlikuju, ali ne pojedinačno kao samobitne ličnosti, već u krdu, okrenutom uništenju onih drugih.
Zoran Jovanović rođen je 1938. godine u Novom Sadu. Bavi se primenjenom grafikom (karikatura, ilustracija, crtani film). Radi kao slobodan umetnik od 1956. Godine, od 1973. Urednik karikature u Komunistu. Član je ULUS-a, ULUPUDS-a i UFUS-a. Imao je mnogobrojne samostalne izložbe, i dobitnih je raznih nagrada, što dovoljno govori o izuzetnosti ovog umetnika.
Katalog možete pogledati OVDE:
Ostavi komentar