Poezija Tanje Kragujević je „osetljiva reakcija na svaku promenu“, kako vidljivu, tako i nevidljivu. Ona primećuje kad „proleti anđeo“, milovanje vetra, staklene narcise, „mora od stakla“, grebene, glečere, „oštri led figura“, isijavanje asfalta, portretiše odsustvo. „U rasporedu svemoćnih tipki“ traži „tačku osetljivosti“. Misli „na stvari koje se nisu desile. Kao da jesu“. „Pada. I tone. U celonoćno sporenje jezičkih figura“. (…) Ona prepoznaje granice, „savršenstvo kraja“. Razmišlja o svakodnevnim stvarima, sitnicama, ali i o Univerzumu, koji je „savršena, prava priča“. Poezija Tanje Kragujević je, dakle, seizmograf ili, tačnije, pesnikinja je taj uređaj za registrovanje „zemljotresa“, tj. svih pomenutih i nepomenutih promena oko nje, oko nas, negde u svetu, a njena poezija je seizmogram, zapis, svedočanstvo o tome. Sve što postoji, tu je i zato da bi se napisala pesma. S druge strane, poezija je svet za sebe – ono što egzistira u njoj, ne postoji nigde drugde. Poezija je jedinstveno svedočanstvo, a samo ono što je propušteno kroz pesničku vizuru autentično je. (Zoran Đerić)
O AUTORU

TANJA KRAGUJEVIĆ (1946, Senta), magistrirala na Filološkom fakultetu u Beogradu. Objavila je više od dvadeset pesničkih knjiga, i nekoliko knjiga eseja. Dobitnica je Isidorine nagrade za esej, i Nagrade „Milan Bogdanović“, kao i više značajnih nagrada za poeziju.
Za prvu zbirku Vratio se Volođa (1966) nagrađena je Brankovom nagradom. Prva je pesnikinja koja je dobila „Lenkin prsten“, za najlepšu ljubavnu pesmu na srpskom jeziku (2015). Za ukupni pesnički rad i doprinos srpskoj poeziji nagrađena je Nagradom „Desanka Maksimović“ (2015).
Zastupljena je u više svetskih antologija poezije: Pesnici Mediterana (2010), Deset deka duše (priredio Robert Hodel, 2011) Antologija srpske poezije XX i XXI veka (Bukurešt, 2012), Boja suštine (priredila Silvija Monros Stojaković, 2013), kao i Lyrikline – najveća svetska antologija poezije.
Priredila testamentarnu knjigu pesnika Srbe Mitrovića Magline, sazvežđa (2007), kao i knjigu izabranih pesama Aleksandra Ristovića Semenka pod jezikom (2014).