Онај ко је Александрину поезију читао гугловски насумично стиче погрешан утисак да се ради о поезији путовања. Песама о промени места, о номадизму, о сеобама заправо је најмање: највише је оних које говоре о хитању кући. Александри је сваки нови ентеријер дом, макар ходала на прстима и изненађивала се мирису мушкатли који обавија собу („Дäммерунг“). (Владислава Гордић Петковић)

Александра Ђајић Хорват је рођена 1966. у Сарајеву. Дипломирала је на Филозофском факултету у Сарајеву 1990, на Одсеку за англистику. У Нови Сад се сели почетком 1991. и од 1993. до 1999. ради као асистент на Одсеку за англистику Филозофског факултета у Новом Саду. Од 1999. до 2001. живи у Будимпешти и држи курсеве из енглеског језика и антропологије. Године 2000. похађала је интердисциплинарни Интернационални женски универзитет у Хановеру (Немачка). Завршни рад јој је био кратки поетски филм „Тхе фирст морнинг ин еxиле“, који је део сталне изложбе Интернационалног музеја жена у Сан Франциску. Александра је магистрирала 2001. на Одсеку за социјалну антропологију Филозофског факултета у Београду, а докторирала 2005. на Одсеку за историју и цивилизацију на Европском институту у Фиренци. Уз више научних публикација објављивала је песме у Летопису Матице српске, Књижевним новинама, мађарском часопису Нагу Вилаг и енглеском Цорк линед Роом. Александра Ђајић Хорват је преминула 28. новембра 2011. године у Фиренци.