Onaj ko je Aleksandrinu poeziju čitao guglovski nasumično stiče pogrešan utisak da se radi o poeziji putovanja. Pesama o promeni mesta, o nomadizmu, o seobama zapravo je najmanje: najviše je onih koje govore o hitanju kući. Aleksandri je svaki novi enterijer dom, makar hodala na prstima i iznenađivala se mirisu muškatli koji obavija sobu („Dämmerung“). (Vladislava Gordić Petković)

Aleksandra Đajić Horvat je rođena 1966. u Sarajevu. Diplomirala je na Filozofskom fakultetu u Sarajevu 1990, na Odseku za anglistiku. U Novi Sad se seli početkom 1991. i od 1993. do 1999. radi kao asistent na Odseku za anglistiku Filozofskog fakulteta u Novom Sadu. Od 1999. do 2001. živi u Budimpešti i drži kurseve iz engleskog jezika i antropologije. Godine 2000. pohađala je interdisciplinarni Internacionalni ženski univerzitet u Hanoveru (Nemačka). Završni rad joj je bio kratki poetski film „The first morning in exile“, koji je deo stalne izložbe Internacionalnog muzeja žena u San Francisku. Aleksandra je magistrirala 2001. na Odseku za socijalnu antropologiju Filozofskog fakulteta u Beogradu, a doktorirala 2005. na Odseku za istoriju i civilizaciju na Evropskom institutu u Firenci. Uz više naučnih publikacija objavljivala je pesme u Letopisu Matice srpske, Književnim novinama, mađarskom časopisu Nagu Vilag i engleskom Cork lined Room. Aleksandra Đajić Horvat je preminula 28. novembra 2011. godine u Firenci.